Коначно је стигло и вече пре поласка! Још увек не верујем да сутра крећем за Русију и да се нећу вратити 10 месеци. Чини ми се као да сањам, или да идем на само недељу дана. Још увек ми није стигло до главе да нећу видети породицу, пријатеље, све драге особе толико дуго. Можда је тако и боље. Видећемо! :)
 |
| Последња субота увече! |
Све је спремно! Кофер, торба, ранац, све је спаковано. Само још сопствену главу да припремим да се сналази сама и могу да кренем. Узбуђена сам неописиво. Не може се дефинисати ово осећање. Као на ролеркостеру. Адреналин ми скаче горе, доле, горе, доле.... Неки дан сам гледала руске вести и неки филм, просто не могу да верујем да ћу слушати руски од сутра сваки дан, цео дан....
 |
| Кофер, татина војничка торба, ранац! |
 |
| Слагање пузли за разбијање треме! |
Толико сам нервозна сада да ни не могу да пишем. Не могу да се смирим. Јуче сам слагала пузле да бих се смирила! Док ово пишем стиже ми милион порука са истим текстом: ''Срећан пут, лепо се проведи, уживај....! '' Хвала свима који су ме подржали у овоме (иако су неки због тога тужни), хвала свима који ће бити уз мене, иако ћемо бити раздвојени хиљаде километара.
Од сутра све почиње, држите ми палчеве!
Раз,
два,
три,
МОСКВААААААААААААААА
Нема коментара:
Постави коментар