Доручак у Србији, вечера у Русији

Поздрав из Русије!
Овде се невероватно забављам и зато не знам одакле да почнем са причом. Па хајде, све од почетка.
Дакле, 23. августа, моја породица и ја смо дошли на београдски аеродром ''Никола Тесла'' . Најтежи део изласка изласка из куће био је опроштај са мојим псом - Руном. Недостаје ми много (Салопеци, не љутите се, и ви ми недостајете). 

Мој драги друг Александар, који је био у Русији прошле године, срео нас је на аеродрому и дивно смо се распричали. Александре, хвала ти на свим саветима, причама и подршци, хвала на поклончићу, много ми се свиђа!

После опраштања са родитељима и сестром, којој су очи сузиле :'( , храбро сам кренула кроз пасошку контролу. Била сам веома уплашена јер је то био мој први лет икада и нисам имала представу шта и где треба да се уради. Некако сам се снашла, и све је прошло у реду.

 У авиону сам седела поред једне Рускиње са дететом, која је покушавала са мном да прича на руском. Наравно, ја сам разумела сваку трећу реч, али ми је разговор са њом помогао да пребродим страх од првог лета. Испоставило се да се нисам имала чега плашити јер је путовање било веома пријатно и уживала сам. Како се слетање приближавало, све сам више гледала кроз прозор јер је поглед био предиван - бескрајна Москва.

Завршивши све неопходне процедуре на огромном московском аеродрому, носећи са собом торбе од укупно 30 кг, прошла сам кроз једна огромна врата и видела насмејано лице Оље, волонтерке АФС-а. Од узбуђења, а и од умора, нисам могла да говорим, замуцкивала сам и константно заборављала шта сам покушала рећи. Тамо смо сачекали још неколико ученика који су долазили после мене и сви заједно кренули аутобусом до кампа где смо били смештени. Волонтери су нам објаснили да је камп близу, мада је тај пут трајао толико дуго да се ја не бих сложила са њима. Ја бих тај пут назвала: ''Замисли-да-идеш-кроз-целу-Војводину-да-би-изашао-из-Мосвке'' :) Иако сам била јако уморна од гужве у Москви, није било толико досадно у путу јер су поред мене били пријатељи из разних страна света и заједно смо и певали и плесали.

То је све што се тиче путовања од Србије до Москве! Чим нађем слободног времена, написаћу све шта се дешавало у кампу, путовању до Тољатија и првих дана у хост породици.
Пока, пока!