четвртак, 5. децембар 2013.

Када падне први снег...

Коначно је и код нас све бело! Први снег је пао пре недељу дана и од тада се температура све више снижава. Јуче је током преподнева било -9 степени. Мада то још увек није ништа, у осталим градовима, како сам чула било је и -17. Упркос хладноћи, ја уживам када изађем из школе, замотана са шалом и капом (само ми се очи виде), удахнем хладан ваздух и кренем полако и пажљиво да се не оклизнем до аутобуске станице. Да ли сте ви некад приметили како ваздух када пада снег има неки посебан мирис? Можда се то мени тако само чини, али мирис снега у ваздуху ми је од сада један од најдражих мириса. Можда је због тога што снег повезујем са Русијом, и који ће ме увек подсећати на размену, на пријатеље које сам овде упознала и на тренутке које са њима делим. Надам се само да снег у Србији мирише исто јер ће ми у супротном овај снег много недостајати.
А први снег је пао баш у правом тренутку. Дуго смо га чекали, с обзиром да су остали (и у Србији и у другим деловима Русије) већ одавно писали свуда да пада снег. У једном тренутку нам је било већ доста чекања, па смо Розмери и ја одлучиле да призовемо снег. Писале смо песме на енглеском тзв. снежном богу, да нам удели мало милости и замрзне и обоји у бело наш град. Наравно, ми смо се само шалиле (нисмо стварно образовале секту и клањале се великој пахуљи). Али, изгледа да нас је неко чуо! Чим смо кроз прозор угледале прве пахуље, једна другој смо писале да је наша магија успела. Постале смо чаробнице, или краљице, Ладе, и од кад смо на овом положају, многи градови нам се обраћају са молбом за снег. Шалу на страну, зима нам је коначно стигла!
А као што знамо, свакоме дође понекад да се зими растужи, почне да се размишља о прошлим зимама и празницима, а све то дође теже ако си далеко од људи које волиш. Како не би дошло до тога, ми се трудимо да се држимо заједно и да једни другима пружамо подршку. Тако смо се, на пример, окупили у мом стану и правили италијанску храну! Наш главни кувар Франческо нам је поделио задатке: неко је сецкао лук, неко парадајз, неко кобасице и на крају, уз много смеха, шала и понеких суза (од лука, од лука, није од туге, та суза канулаа) јело је било спремно! Могу да кажем да је било одлично и да дефинитивно морамо да поновимо. У некој од следећих епизода емисије ''Кувајте са АФС-ом'' гледаћете и припрему српске хране. Слободно у коментару оставите предлоге ;)

Децембар је стигао, а верујем да ће веома брзо проћи. Једва ћу стићи још нешто да напишем, а Нова година ће већ ''куцати на вратима'', јануар ће доћи иако ће сви певати да се ''заустави јануар''... Овог сам се сетила због тога што са драмском секцијом у школи припремамо представу за децу поводом новогодишњих празника, у којој се месеци појављују као ликови и сваки на неки начин објашњава деци због чега је важан. То је само једна сцена, остатак не смем да вам откријем, да случајно не откријете дечици причу.
Схватила сам да сам већ довољно написала, јер ево већ сам други чај попила, а још нисам завршила. Сада већ морам да приводим крају и да се бацим на читање књиге на руском!
п.с. Мала рекламица за АФС Интеркултуру Србије. Као што сам ја отишла у Русију, тако сваке године долазе ученици на размену у Србију. Пријавите се да будете породица домаћина једном од њих и испуните сан некоме! Ја знам колико је дивно имати породицу домаћина и колика срећа обузме АФС ученика када сазна да неко жели да га угости. Исто тако знам и колико је лепо када у породицу стигне АФС ученик и после тих 10 месеци, заувек остане у нашим срцима и део наше породице.
ВОЛИМО ТЕ ЋАВИ!
Пишите и ви мени понекад!
Све вас поздравља ваша Дуца из Русије!
п.п.с. Приезжайте в Россию, мы вас напоим чаем!