Коначно је стигло пролеће!! Да.. пролеће, ал' руско. Како ви замишљате пролеће? Знам, исто као и ја: птичице процвркутале, трава зелени, сви иду у лаганим јакницама, сунце се смеши, сви весели.. зар не? Е, онда морате да дођете у Русију, да се уверите да није свако пролеће баш тако! Овде је све, бре, наопако!
Био је 1. март, викенд, пробудих се и дођох за кухињски стол да доручкујем. За столом цела породица, сви насмејани, опуштени, а ја још увек помало болесна од хладне руске зиме (за коју ми сви говоре да, баш супротно, није била хладна ове године). Мама ми у току доручка говори да сам преживела зиму коначно и да је стигло пролеће, можемо да се веселимо! Ја погледах кроз прозор збуњена. Знате шта сам видела? СНЕГ, хладноћу, људе у капутима, и још једном: много, много снега. Само сам се насмејала и рекла: да, пролеће, видим.
Наиме, овде званично пролеће ''почиње'' 2. марта, односно на дан када је празник Масленица (сваке године се помера у зависности када почиње Велики пост). Масленица је традиционални празник старих словена, празновали су га још и пре прихваћања хришћанства када су славили границу зиме и пролећа, а данас означава и прелазак из мрса у пост. Слави се недељу дана. Сваки дан масленичне недеље има своје име и значај (набројали су ми сва имена и шта се тада ради, али верујте ми, све ми се помешало, боље да вам не набројавам). Најважније у току ове недеље је да се једе што више палачинки! Тада је све у знаку палачинки! Таште угошћавају зетове, баке унучиће, једу се блины за доручак, вечеру, измећу оброка, уз чај, у школи...Толико се поједе палачинки да се већ једва чека почетак поста да се мало одмори. Последњег дана ове недеље се званично опрашта од зиме, тако што се запали велика сламната ''баба зима''. Ево како смо се ми опростили од зиме:
Био је 1. март, викенд, пробудих се и дођох за кухињски стол да доручкујем. За столом цела породица, сви насмејани, опуштени, а ја још увек помало болесна од хладне руске зиме (за коју ми сви говоре да, баш супротно, није била хладна ове године). Мама ми у току доручка говори да сам преживела зиму коначно и да је стигло пролеће, можемо да се веселимо! Ја погледах кроз прозор збуњена. Знате шта сам видела? СНЕГ, хладноћу, људе у капутима, и још једном: много, много снега. Само сам се насмејала и рекла: да, пролеће, видим.
Наиме, овде званично пролеће ''почиње'' 2. марта, односно на дан када је празник Масленица (сваке године се помера у зависности када почиње Велики пост). Масленица је традиционални празник старих словена, празновали су га још и пре прихваћања хришћанства када су славили границу зиме и пролећа, а данас означава и прелазак из мрса у пост. Слави се недељу дана. Сваки дан масленичне недеље има своје име и значај (набројали су ми сва имена и шта се тада ради, али верујте ми, све ми се помешало, боље да вам не набројавам). Најважније у току ове недеље је да се једе што више палачинки! Тада је све у знаку палачинки! Таште угошћавају зетове, баке унучиће, једу се блины за доручак, вечеру, измећу оброка, уз чај, у школи...Толико се поједе палачинки да се већ једва чека почетак поста да се мало одмори. Последњег дана ове недеље се званично опрашта од зиме, тако што се запали велика сламната ''баба зима''. Ево како смо се ми опростили од зиме:
Шта приметите на свакој слици? Снег, наравно. Какво им је то пролеће! Ево данас, петог марта, поново је почео да пада снег. Таман кад сам помислила да се све топи и да ћу ускоро да видим бетон, земљу, неке биљке можда.... Како би рекао онај Босанац у Канади: ''Ово бијело ... опет пада!'' Невероватно је. Има толико снега да га ни сто Масленица неће истопити! А Руси к'о Руси, веселе се за своје ''пролеће''. Сећам се да сам пре тачно годину дана разговарала са Сашом, који је тада био на размени у Русији, и да ми је он рекао исто ово што ја вама говорим. Тада нисам могла да замислим да се на -19 и у снегу, људи радују пролећу. Сада знам да је све могуће.
А зима је, ето прошла, некако веома брзо. Цео фебруар је био у вези са Олимпијадом, припремали смо се за њен почетак као да ћемо се ми тамо клизати или скијати. Отварање Олимпијаде је био велики догађај. Дан после тога сви су ме у школи питали да ли сам гледала и шта ми се највише свидело. Ја сам свима одговарала да је све то било лепо и магично, ал' да ми је најдраже било кад сам видела наш, српски, олимпијски тим! Остатак Олимпијаде сам повремено пратила, мада нисам ни морала, сви су буквално само о томе причали, чак је и професорима пола часа одлазило на разговор о најновијим победама Русије. И на крају, ето, драга мајка Русија је и победила!
Док се цела Русија окренула спорту и Олимпијади, ја сам се више бавила уметношћу, то је ипак више моја област него спорт. Почетком фебруара смо се активно припремали за бал, учили 5 балских плесова (2 валцера, полку, полонезу и падеграс), а 14. фебруара смо коначно и отплесали наш бал. Било је предивно. Имала сам хаљину као Наташа Ростова на свом првом балу (за оне који не знају ко је Наташа Ростова, прочитајте ''Рат и мир'' Л.Н. Толстоја). Осећала сам се баш као у неком роману или бајци. Кад би се барем балови вратили у моду...
После бала, још једном сам показала да сам уметничка душа. Учествовала сам у представи ''Весенняя пора'' коју смо изводили за истоимени конкурс. Између осталих реплика, морала сам и напамет да научим једну песму и да је изрецитујем пред пуном салом. Све је прошло добро и ја сам одлично изговорила свој део.
А када сам ухватила оно мало слободног времена, правила сам свој видео за конкурс ''My vision of Russia''. Пре годину дана, тачно на овај дан, сазнала сам да идем у Русију на размену и нисам могла да замислим каква ће бити та моја година, моја Русија. Сада Русију видим другим очима. Боље да кажем да је осећам, сваким даном све више, упознајући сваки њен детаљ. Ево како изгледа Моја Русија (кликните на линк, ако желите да погледате видео који сам правила. Можда нећете ништа разумети јер све говорим на руском, али ето, што се каже код нас у кући: барем слике гледајте).
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбриши