Аааа, бэээ, вэээ у Ладаленду

Привет всем!)
Как долго я не писала!
Tак много случилось, короче я не знаю, с чего начать.

Хајмо сад на српском, да нас цео свет разуме.

Укратко, ове две недеље су ми прошле у часовима руског. У школи ми је склопљен индивидуалан распоред, и по којем имам руски 10 пута недељно. Идем на часове руског са десетим, деветим и шестим разредом. (Да, иначе, заборавила сам да напоменем да овде не постоји средња школа као одвојена институција, већ се све заједно назива школа и укупно има 11 разреда) Наравно, зашто би то било довољно руског? Никад доста!
 Зато имам још индивидуалне часове руског, и интензивни курс (који није у школи) који је по програму АФС-а. Тамо је увек занимљивије него на индивидуалном часу, наравно, јер петоро ученика на размени не може да издржи два сата, а да не пукне од смеха, поготово када по трећи пут учимо азбуку и по сто пута изговарамо ааа, бэээ, вээ. И увек имамо чај!

Наравно, није руски једини предмет који имам. Ту су и литература, историја, алгебра, геометрија, нешто што нема у Србији, а зове се обществознание (филозофија, логика, социологија, све заједно, отприлике), француски, енглески, географија, а посећујем и хемију и биологију (иако ми то није обавезно). Ах, да, имам и часове клавира! По цео дан сам у школи, идем у школу у 8, а долазим кући тек око пола 5. Хвала Богу па ми не задају много домаћих задатака, јер сам приметила да руским ученицима задају много, али озбиљно много! Моја сестрица која је други разред, сваки дан ради домаћи до касно у ноћ, већ кад одавно прође њено време за спавање. И сви се чуде када им кажем да у Србији нема толико много домаћег. Знате како су одушевљени идејом суботе без школе (ах, да, овде се и суботом иде у школу). Исто је и када кажем да се код нас не носи униформа. Колико њих ми је рекло: ХОЋУ У СРБИЈУ! А ја сва поносна говорим: Увек сте добродошли код нас :)
Сад нешто што се не тиче школе. Много волим своје АФС другаре у Тољатију! Моја година овде би дефинитивно била другачија без њих. Трудимо се да будемо заједно што чешће можемо (ипак је ово велики град-три пута већи од малене Суботице- и тешко је да се скупимо на једном месту). На пример, хокеј је овде веома популаран, па смо зато одлучили да сви заједно одемо на хокеј утакмицу и подржимо наш тим ''Лада''! Све се овде врти око Ладе. Зато ми и зовемо овај град Ладаленд.

А близу нашег Тољатија је град Самара, који је највећи град у нашој регији. Један викенд смо моја породица и ја посетили Самару, обишли све музеје, и гледали балет. На путу до Самаре је пао први снег! Било је много хладно, али просто предивно. Нажалост, снег се није задржао. Самара је веома леп град, има дугу историју, културне споменике, стари град који подсећа на Кнез Михајлову, и прелепе цркве.

Самара

Ох, да, да не заборавим, за викенд смо били на фарми, хранили смо нојеве, козе и свињице! Преслатко! А после смо посетили свети извор, који је прелепо уређен, и пошто је било хладно попили чај тамо! И затим до прелепе цркве.

То је све, велики поздрав из краљевства Ладе,
ваша Дуца