Прва недеља у руској школи

Најважнији дан за ученике и учитеље Русије је први септембар. Тада се обележава почетак школске године и тзв. Дан Знања. Сви долазе у школу сређени, обучени у најлепша одела и носе букете цвећа које дају професорима, као знак пажње и поштовања. Био је то веома разнобојан дан! Одржала се свечаност у дворишту школе и тамо сам се и ја представила свим ученицима, професорима и родитељима. Од тог тренутка сви су хтели да виде ко је та ''девочка из Сербии''. Захваљујући овој презентацији, чини ми се да сви знају ко сам и када год пролазе поред мене гледају ме широм отворених очију и са великим осмехом на лицу. Веома је слатко када девојчице из најнижих разреда дотрчавају до мене и испитују ме разна питања.
Сви желе да причају са мном, иако је језик још увек мала баријера. Срећна сам што их разумем барем! Трудим се да научим да говорим што пре, како бих се боље распричала са свима. Али већ и сада су сви одушевљени мојим досадашњим знањем руског. Што се тиче њиховог знања енглеског, ту је већ другачија ситуација! Изненадила сам кад сам схватила да само пар људи у школи уме да срочи целу реченицу на енглеском. Зато је увек забавно на часовима енглеском! Али, барем ћу научити руски много брже.
Најлепши утисци у школи су ми дефинитивно са одмора. Јако ми се свиђа што идем у уметничку школу, највише због тога што се увек нађе неко ко ће засвирати на клавиру у ходнику! Како је дивно седети поред и слушати таленте школе.
Свако јутро, родитељи возе мене, брата и сестру у школу, која почиње у 8.30. Затим сви журимо да се што пре преобујемо у обућу за школу, настаје гужва у ходнику, а ја покушавам да пронађем неког из мог разреда, да ме одведе до кабинета где имамо први час, јер је школа огромна и мењамо кабинете после сваког часа. Морамо да носимо школску униформу, или нешто као бела блуза, црне панталоне или сукња. Због тога сви изгледају много старије! И ево једна занимљивост: често немамо часове, професори не могу да додђу у школу, а ми се онда одмарамо у учионици, на ходнику или у читаоници. Нико тиме није изненађен. У Србији, већ када прође једанаести минут часа, а професор није стигао, били бисмо сви узбуђени и радовали се као мали мајмуни. А да знате како је добра школска кантина! Храна је веома укусна и велики избор се пружа. Оно што је мене обрадовало је то да ја добијам храну бесплатно, јер сам ученик на размени, а и директорица је дарежљива.
Понекад ми је јако досадно на часовима, очи ми се склапају и плашим се да ћу заспати, јер немам никакву обавезу осим да седим и слушам. Увек сам мислила да је тако много боље, не радити ништа на часу, али сада када се то остварује, желим да пишем и желим да учествујем! Надам се да је овако само првих недеља, током периода прилагођавања. Свиђају ми се часови руске литературе, веома је инспиративно слушати све у оригиналу! Не уживам тако на математици, иако је забавно гледати Русе како се такмиче ко ће пре да уради задатак. Чини ми се као да је математика најважнији предмет дана, односно целе недеље, јер математику имамо скоро сваки дан. Добра страна је то што сам у школи упознала много пријатеља. Сви су јако заинтересовани за Србију, желе све да знају, како живимо, каква је школа, шта радимо и понекад не стигнем да одговорим на сва питања. Ипак, најчудније питање је било: ''У Србији, ви причате који језик? Српски?'' Има много оваквих смешних момената. Драго ми је што су јако дружељубиви и позивају ме са њима свуда. Била сам на клизању са 3 другарице, Ксенијом, Каћом и Тањом, ишла у шопинг са другарицом из Канаде, Роузмери, и са њеном хост сестром, и гледала филм на руском у биоскопу са другарицом Настјом која ме је после тога одвела у суши бар.
Сутра је нови дан у школи, требало би да се одморим и припремим за још један дан изненађења у руској школи.

Уживање са хост породицом!

Поздрав свима из тренутно кишног Тољатија! Овде се време мења из сата у сат. Није чудно када у једном дану носите и џемпер и купаћи костим! Овде је све могуће.

Моја породица је дивна још од тренутка кад сам изашла из воза. Одмах су ме дочекали са балонима, великим осмесима и топлим загрљајима! И одмах први дан смо шетали, обишли град, значајна места и паркове.

 Тољати је за мене огроман (иако они говоре да није велик град), улице су јако широке и вожња је луда! Има много зграда и све ми изгледају исто и то је веома збуњујуће.

 И од првог дана су ме почели добро хранити, хахах. Увек се брину да нисам гладна! А храна је предобра, да просто не можеш да одбијеш. Чим ставе на стол, ја желим све да пробам, поготово јела која видим први пут у животу и понекад нисам сигурна како се једу.

Другог дана смо већ били у школи, посетили директорицу, однели јој букет цвећа, како је и обичај овде. Ја ћу учити у уметничкој школи, што значи да ћу, поред осталих предмета, имати прилику и да идем на секције плеса, певања, свирања инструмената, глуме... Биће забавно!

Наравно, руска породица није комплетна без бака и деда! Од првог сусрета са њима, понашали су се као да сам им рођено унуче, а не девојка коју виде први пут. Због тога ми је јако драго! Код баке и деде сам први пут пробала руско јело - борщ. Веома укусно!

Једно од необичних искустава је гледање филма на руском у биоскопу! Иако је цео филм био на руском и било је јако чудно видети америчке глумце, а слушати руски, није било много тешко разумети.
Породица је веома активна и то ми се свиђа! Никад није досадно! Долазе гости, играмо се ''крокодила'', шетамо, возимо бицикле по шуми и још много тога...

Јуче и данас смо се одмарали на дачи (летња кућа, викендица), која је удаљена око 40 мин од Тољатија, и налази се на полуострву, окружена Волгом. Бака и деда тамо малу башту, јабуке, грожђе и предивно цвеће. Прави одмор од ужурбаног Тољатија.

Још нешто што доказује да је у Русији све могуће је управо овај замак, који је у ствари обична приватна кућа! Невероватно!

Сутра почиње школа! Имаћу кратко представљање, само неколико реченица на руском и енглеском. Зато би сад требало да се одморим, да не бих изгледала ужасно првог дана школе који је у Русији веома важан дан.