Најважнији дан за ученике и учитеље Русије је први септембар. Тада се обележава почетак школске године и тзв. Дан Знања. Сви долазе у школу сређени, обучени у најлепша одела и носе букете цвећа које дају професорима, као знак пажње и поштовања. Био је то веома разнобојан дан! Одржала се свечаност у дворишту школе и тамо сам се и ја представила свим ученицима, професорима и родитељима. Од тог тренутка сви су хтели да виде ко је та ''девочка из Сербии''. Захваљујући овој презентацији, чини ми се да сви знају ко сам и када год пролазе поред мене гледају ме широм отворених очију и са великим осмехом на лицу. Веома је слатко када девојчице из најнижих разреда дотрчавају до мене и испитују ме разна питања.
Сви желе да причају са мном, иако је језик још увек мала баријера. Срећна сам што их разумем барем! Трудим се да научим да говорим што пре, како бих се боље распричала са свима. Али већ и сада су сви одушевљени мојим досадашњим знањем руског. Што се тиче њиховог знања енглеског, ту је већ другачија ситуација! Изненадила сам кад сам схватила да само пар људи у школи уме да срочи целу реченицу на енглеском. Зато је увек забавно на часовима енглеском! Али, барем ћу научити руски много брже.
Најлепши утисци у школи су ми дефинитивно са одмора. Јако ми се свиђа што идем у уметничку школу, највише због тога што се увек нађе неко ко ће засвирати на клавиру у ходнику! Како је дивно седети поред и слушати таленте школе.
Свако јутро, родитељи возе мене, брата и сестру у школу, која почиње у 8.30. Затим сви журимо да се што пре преобујемо у обућу за школу, настаје гужва у ходнику, а ја покушавам да пронађем неког из мог разреда, да ме одведе до кабинета где имамо први час, јер је школа огромна и мењамо кабинете после сваког часа. Морамо да носимо школску униформу, или нешто као бела блуза, црне панталоне или сукња. Због тога сви изгледају много старије! И ево једна занимљивост: често немамо часове, професори не могу да додђу у школу, а ми се онда одмарамо у учионици, на ходнику или у читаоници. Нико тиме није изненађен. У Србији, већ када прође једанаести минут часа, а професор није стигао, били бисмо сви узбуђени и радовали се као мали мајмуни. А да знате како је добра школска кантина! Храна је веома укусна и велики избор се пружа. Оно што је мене обрадовало је то да ја добијам храну бесплатно, јер сам ученик на размени, а и директорица је дарежљива.
Понекад ми је јако досадно на часовима, очи ми се склапају и плашим се да ћу заспати, јер немам никакву обавезу осим да седим и слушам. Увек сам мислила да је тако много боље, не радити ништа на часу, али сада када се то остварује, желим да пишем и желим да учествујем! Надам се да је овако само првих недеља, током периода прилагођавања. Свиђају ми се часови руске литературе, веома је инспиративно слушати све у оригиналу! Не уживам тако на математици, иако је забавно гледати Русе како се такмиче ко ће пре да уради задатак. Чини ми се као да је математика најважнији предмет дана, односно целе недеље, јер математику имамо скоро сваки дан. Добра страна је то што сам у школи упознала много пријатеља. Сви су јако заинтересовани за Србију, желе све да знају, како живимо, каква је школа, шта радимо и понекад не стигнем да одговорим на сва питања. Ипак, најчудније питање је било: ''У Србији, ви причате који језик? Српски?'' Има много оваквих смешних момената. Драго ми је што су јако дружељубиви и позивају ме са њима свуда. Била сам на клизању са 3 другарице, Ксенијом, Каћом и Тањом, ишла у шопинг са другарицом из Канаде, Роузмери, и са њеном хост сестром, и гледала филм на руском у биоскопу са другарицом Настјом која ме је после тога одвела у суши бар.
Сутра је нови дан у школи, требало би да се одморим и припремим за још један дан изненађења у руској школи.
Сви желе да причају са мном, иако је језик још увек мала баријера. Срећна сам што их разумем барем! Трудим се да научим да говорим што пре, како бих се боље распричала са свима. Али већ и сада су сви одушевљени мојим досадашњим знањем руског. Што се тиче њиховог знања енглеског, ту је већ другачија ситуација! Изненадила сам кад сам схватила да само пар људи у школи уме да срочи целу реченицу на енглеском. Зато је увек забавно на часовима енглеском! Али, барем ћу научити руски много брже.
Најлепши утисци у школи су ми дефинитивно са одмора. Јако ми се свиђа што идем у уметничку школу, највише због тога што се увек нађе неко ко ће засвирати на клавиру у ходнику! Како је дивно седети поред и слушати таленте школе.
Свако јутро, родитељи возе мене, брата и сестру у школу, која почиње у 8.30. Затим сви журимо да се што пре преобујемо у обућу за школу, настаје гужва у ходнику, а ја покушавам да пронађем неког из мог разреда, да ме одведе до кабинета где имамо први час, јер је школа огромна и мењамо кабинете после сваког часа. Морамо да носимо школску униформу, или нешто као бела блуза, црне панталоне или сукња. Због тога сви изгледају много старије! И ево једна занимљивост: често немамо часове, професори не могу да додђу у школу, а ми се онда одмарамо у учионици, на ходнику или у читаоници. Нико тиме није изненађен. У Србији, већ када прође једанаести минут часа, а професор није стигао, били бисмо сви узбуђени и радовали се као мали мајмуни. А да знате како је добра школска кантина! Храна је веома укусна и велики избор се пружа. Оно што је мене обрадовало је то да ја добијам храну бесплатно, јер сам ученик на размени, а и директорица је дарежљива.
Понекад ми је јако досадно на часовима, очи ми се склапају и плашим се да ћу заспати, јер немам никакву обавезу осим да седим и слушам. Увек сам мислила да је тако много боље, не радити ништа на часу, али сада када се то остварује, желим да пишем и желим да учествујем! Надам се да је овако само првих недеља, током периода прилагођавања. Свиђају ми се часови руске литературе, веома је инспиративно слушати све у оригиналу! Не уживам тако на математици, иако је забавно гледати Русе како се такмиче ко ће пре да уради задатак. Чини ми се као да је математика најважнији предмет дана, односно целе недеље, јер математику имамо скоро сваки дан. Добра страна је то што сам у школи упознала много пријатеља. Сви су јако заинтересовани за Србију, желе све да знају, како живимо, каква је школа, шта радимо и понекад не стигнем да одговорим на сва питања. Ипак, најчудније питање је било: ''У Србији, ви причате који језик? Српски?'' Има много оваквих смешних момената. Драго ми је што су јако дружељубиви и позивају ме са њима свуда. Била сам на клизању са 3 другарице, Ксенијом, Каћом и Тањом, ишла у шопинг са другарицом из Канаде, Роузмери, и са њеном хост сестром, и гледала филм на руском у биоскопу са другарицом Настјом која ме је после тога одвела у суши бар.
Сутра је нови дан у школи, требало би да се одморим и припремим за још један дан изненађења у руској школи.
Нема коментара:
Постави коментар